Kada zamišljamo srećnu vezu, često polazimo od modela koji nam je najpoznatiji. Za nekoga je to odnos dve osobe koje biraju romantičnu i seksualnu isključivost. Drugi se dogovaraju o mogućnosti dodatnih odnosa.
Da li sam oblik veze govori koliko su ljudi u njoj zadovoljni? Jedna metaanaliza pruža razlog da to pitanje razmotrimo pažljivije, bez unapred određenog pobednika.
Šta je pokazala metaanaliza?
Joel R. Anderson i saradnici objedinili su rezultate 35 studija sa ukupno 24.489 učesnika. Rad je prvi put objavljen onlajn 24. marta 2025, a zatim u januarskom broju časopisa The Journal of Sex Research za 2026. godinu.
Nisu pronašli statistički značajnu prosečnu razliku u partnerskom ni seksualnom zadovoljstvu između monogamnih i nemonogamnih učesnika. Analize podgrupa takođe nisu pokazale značajne razlike u ovom obrascu prema ispitivanim vrstama dogovora ili prema tome da li su uzorci bili heteroseksualni ili LGBTQ+.
To ne znači da su svi odnosi jednaki, niti da bi promena dogovora poboljšala nečiju vezu. Metaanaliza poredi grupe i nasleđuje ograničenja uključenih istraživanja; ne daje odgovor šta odgovara svakom pojedincu.
O čemu govorimo kada kažemo „dogovorna nemonogamija“?
Za razumevanje teme važno je razjasniti pojmove. Monogamija podrazumeva dogovor o isključivosti, dok dogovorna ili sporazumna nemonogamija dopušta određene dodatne romantične ili seksualne odnose uz znanje i saglasnost uključenih osoba.
Takvi dogovori mogu imati različita pravila. Otvorena veza i poliamorija, na primer, nisu nazivi za potpuno isto iskustvo. Zato je korisno pitati šta konkretan dogovor obuhvata, umesto pretpostavljati da svi pod istim nazivom misle isto.
Prevara uključuje obmanu ili kršenje dogovorenih granica. Mogućnost dodatnih odnosa sama po sebi ne znači da u vezi nema granica koje se mogu prekršiti.
Naziv veze ne govori sve o njenoj svakodnevici
Zamislimo dva para koja svoje odnose nazivaju monogamnim. Jedan je otvoreno razgovarao o tome šta za njih predstavljaju flert, dopisivanje i seksualna isključivost. Drugi pretpostavlja da se sve to podrazumeva, iako partneri imaju različita očekivanja.
Sličan nesporazum moguć je i u nemonogamnom odnosu. Jedna osoba može smatrati da dogovor uključuje obaveštavanje o novim odnosima, dok druga misli da detalje ne treba deliti.
Ovi zamišljeni primeri pokazuju zašto naziv nije dovoljan opis dogovora. Potrebno je razumeti šta ljudi stvarno očekuju jedni od drugih.
Oblik veze i seksualna orijentacija nisu isto
Seksualna orijentacija ne govori sama po sebi da li osoba želi monogamiju ili neki drugi dogovor.
Biseksualnost ne znači potrebu za više partnera. Gej i lezbejski odnosi takođe nemaju jedan podrazumevani oblik. Isto važi za heteroseksualne odnose.
Umesto zaključivanja na osnovu identiteta, možemo postaviti jednostavno pitanje: „Kakav odnos ti želiš?“ Odgovor pripada konkretnoj osobi.
Saglasnost mora da ostavi prostor i za odbijanje
Razgovor o drugačijem obliku veze može otvoriti važne potrebe, ali i neslaganja. Jedna osoba može želeti promenu, dok druga želi da zadrži isključivost.
Obe osobe imaju pravo da jasno kažu šta žele. Pristanak ne treba pretpostavljati zato što je neko pristao da razgovara, niti ga tražiti kroz uporno ubeđivanje.
Moguće je da partneri otkriju da njihove želje nisu uskladive. To je teško saznanje, ali ga ne treba prikrivati dogovorom koji jedna osoba prihvata samo da ne bi izgubila drugu.
Pitanja koja mogu razjasniti očekivanja
Ako partneri žele da razgovaraju o obliku svog odnosa, mogu krenuti od konkretnih pitanja:
- Šta za svakoga od nas znači vernost?
- Koje granice su nam važne?
- Šta očekujemo da delimo, a šta smatramo privatnim?
- Da li oboje slobodno želimo ovaj dogovor?
- Kako ćemo reći da nam dogovor više ne odgovara?
Ovo su predlozi za razgovor, a ne postupci čija je uspešnost ispitana u navedenoj metaanalizi. Njihova svrha je da očekivanja postanu jasnija.
Šta nam nalazi ostavljaju kao pitanje?
Rezultati metaanalize ne daju osnov da monogamne ili dogovorno nemonogamne odnose unapred proglasimo zadovoljavajućim za sve ljude.
Za pojedinca ostaje ličnije pitanje: „Da li je ovo odnos koji slobodno biram i u kojem se moji dogovori poštuju?“ Odgovor traži pažnju prema stvarnom iskustvu, uključujući potrebe svih uključenih osoba.
Izvor
Anderson, J. R., Hinton, J. D. X., Bondarchuk-McLaughlin, A., Rosa, S., Tan, K. J., & Moor, L. (2026). Countering the Monogamy-Superiority Myth: A Meta-Analysis of the Differences in Relationship Satisfaction and Sexual Satisfaction as a Function of Relationship Orientation. The Journal of Sex Research, 63(1), 130–142.
Comments